СРБИЈА JE И ДАНАШЊА МАКЕДОНИЈА
- О књизи „Бивши Срби Македонци“, Слободана Јарчевића

Ми сви смо обавезни да спречавамо кривотворења о српској историји, језику и српском староседелаштву на Средоземљу.
Данашња територија Македоније, с обе стране реке Вардара, носила је име „Србија“ – 1300 година пре Нове ере. Тада се данашња Моравска Србија (Шумадија и суседни крајеви) звала Доња Медија, а Бугарска се звала (такође, српска земља) Горња Медија.
Колонијалним деловањем у друштвеним наукама, Западноевропљани су, делујући против православних Срба и других Словена, ову истину склонили и кривотворили су, да су Срби дошли из Русије на Балкан (Хелм) у 6. и 7. столећу и да су описмењени тек у 9. столећу Нове ере!
Ове неистине и истину о првој Србији у данашњој Македонији, унео је Слободан Јарчевић у своју књигу: „Бивши Срби Македонци“.
Рецезент књиге је проф. Милан Дачовић. Између осталог, износи чињенице, да је у Македонији неговано Српство више него и у једном другом српском крају, а о томе су, у 19. столећу, нађени подаци у садржајима песама, приповедака и народних предања. Све до стварања Југославије (1918) становништво данашње Македоније је себе представљало за Старосрбе, или Старосрбијанце.
Овако ће то споменути и проф. Дачовић:
„Ово је чисто историјско дело, али с уверењем да сам га доживео као умеће с наглашеним слојевима антрополошког, етно-психолошког и политичког. А, како би било могуће не придати му овакве одлике, кад у њему стоје подаци о српском народу у Македонији у другом миленијуму пре Нове ере.
Какво културно и историјско благо је ускраћено свакоме од нас, кад су нам уклоњене истине о древним Србима. А те истине су уткане у лирске народне песме македонског народа, које су записане у Скопљу, Прилепу, Охриду, Куманову... у деветнаестом и почетком двадесетог столећа. И Македонци су, у својим песмама, највише спомињали своје Српство, своје српске земље и своје походе до Индије – 1300 година пре Нове ере. Да бисмо отклонили сумње у овакве садржаје, погледајмо део једне лирске песме из Македоније:
„Шетат моме крај бела Вардара.
Крај Вардара во Макодонија,
Во Македонија во Србска мајка,
Во србска мајка – Стара Србија...“
У једној другој песми, пише – да је Македонија српска мајка и мајка свим српским земљама! А о одласку Срба у Индију, има мноштво лирских песама из Македоније. И да нису плод маштовитих песника новијег времена, види се по томе што се при опису боравку Срба у Индији – спомињу азијски народи монголске и кинеске припадности. А лирске песме из Макеодније спомињу борбе Срба с тим народима, тачно онако како је то, у кинеским и руским архивама, прочитао учени Србин из 19. столећа, др Милош Милојевић.
С обзиром да се данас толико тврди, да Македонци нису припадници српске нације, треба прочитати песму, забележену у Прилепу, у којој се, недвосмислено, македонска земља обележава као српска:
„... Створише се високе планине,
По свој србској земљи од старине,
Од старине земља Маћедона...
Из сред земље србске царославне,
Из сред срдца са Шаре планине,
Из сред срдца из сред ми Србије...“
У књизи је убележен план Аустрије из 1810. године (ЧАК ИЗ ТОГ ВРЕМЕНА!!!), да се од Срба створи више нација, од српског језика више несрпских језика и од Српске православне цркве више несрпских православних цркви. Први кораци су учињени у 19. столећу, кад су од Срба у Македонији, Западноевропљании покушали створити Бугаре, па онда и несрпске Македонце. Језива је чињеница и о српском противтурском устанку у Македонији 1903. године. Тад су Западноевропљани присиљавали Гоцу Делчева, да устанак против Турака прогласи бугарским, или македонским – а никако српским. Он је то одбио саопштавајући, да је реч о устанку српског народа у Македонији. После овакве одлуке, убрзо су Турци открили Гоцу Делчева и убили га (највероватније су га издали Енглези).
Адреса издавача:
Издавачка кућа „Мирослав“, Нови Београд, Гоце Делчева 15, тел. 011/297-0875; mirmi011@eunet.rs.
...
На слици је античка карта Македоније, наравно Грчке нема...