Dva dječaka se igraju. Jedan kaže drugome:
-RECI NEĆU.
Drugi:
-NEĆU?
Prvi:
-GLAVA TI U SMEĆU BRE!
Drugi:
-M**** TI U SMEĆU!

- Kako ti je sa dečkom? - pita devojka drugaricu.
- Ne želim ni da čujem za njega! Volela sam ga, a sada ga mrzim!
- Ah, to je strašno kako ti muškarci mogu da se promene!

Причајте својим унуцима и својој деци пред спавање о мајци Макрени, сељанки која је пешачила кроз снег за српском војском, носећи вунене чарапе за свог сина јединца, и преморена стала испред Везировог моста, загледајући лица, тражећи у њима Маринка, и угледала старог краља Петра. Дала му је чарапе да би у њима лакше прешао мост и замолила га да их после преда њеном сину. Причам им то да би знале да живе у јединој земљи на свету чији је краљ подигао споменик једној сељанки, мајци, и умро у њеним чарапама. Нека знају да су наше мајке биле Макрене а очеви прешли Албанију не посегнувши руком за туђом кором хлеба и они који су живи стигли на Крф подигли тамо цркву од лима бензинске буради, да захвале Богу. У то време капе су се шиле од исте чоје као и чакшире, па су, кад им се подере тур, секли “уши” са шајкаче да зашију закрпе. Отуда оно чувено-сеци уши, крпи дупе.
Није то било у давна времена. Само су после тога завладали неки који су се намерили да убију Бога, па су Га прогнали из домова, цркви и душа, у којима је брижљиво сачуван вековима. Који су срушили споменик краља Петра мајци Макрени. Зато смо постали овакви. Крчмимо дедовину и јефтиније продајемо образ него што смо крпили дупе... Зато што у нама Бога нема.

Причајте својим унуцима и својој деци пред спавање о мајци Макрени, сељанки која је пешачила кроз снег за српском војском, носећи вунене чарапе за свог сина јединца, и преморена стала испред Везировог моста, загледајући лица, тражећи у њима Маринка, и угледала старог краља Петра. Дала му је чарапе да би у њима лакше прешао мост и замолила га да их после преда њеном сину. Причам им то да би знале да живе у јединој земљи на свету чији је краљ подигао споменик једној сељанки, мајци, и умро у њеним чарапама. Нека знају да су наше мајке биле Макрене а очеви прешли Албанију не посегнувши руком за туђом кором хлеба и они који су живи стигли на Крф подигли тамо цркву од лима бензинске буради, да захвале Богу. У то време капе су се шиле од исте чоје као и чакшире, па су, кад им се подере тур, секли “уши” са шајкаче да зашију закрпе. Отуда оно чувено-сеци уши, крпи дупе.
Није то било у давна времена. Само су после тога завладали неки који су се намерили да убију Бога, па су Га прогнали из домова, цркви и душа, у којима је брижљиво сачуван вековима. Који су срушили споменик краља Петра мајци Макрени. Зато смо постали овакви. Крчмимо дедовину и јефтиније продајемо образ него што смо крпили дупе... Зато што у нама Бога нема.

Причајте својим унуцима и својој деци пред спавање о мајци Макрени, сељанки која је пешачила кроз снег за српском војском, носећи вунене чарапе за свог сина јединца, и преморена стала испред Везировог моста, загледајући лица, тражећи у њима Маринка, и угледала старог краља Петра. Дала му је чарапе да би у њима лакше прешао мост и замолила га да их после преда њеном сину. Причам им то да би знале да живе у јединој земљи на свету чији је краљ подигао споменик једној сељанки, мајци, и умро у њеним чарапама. Нека знају да су наше мајке биле Макрене а очеви прешли Албанију не посегнувши руком за туђом кором хлеба и они који су живи стигли на Крф подигли тамо цркву од лима бензинске буради, да захвале Богу. У то време капе су се шиле од исте чоје као и чакшире, па су, кад им се подере тур, секли “уши” са шајкаче да зашију закрпе. Отуда оно чувено-сеци уши, крпи дупе.
Није то било у давна времена. Само су после тога завладали неки који су се намерили да убију Бога, па су Га прогнали из домова, цркви и душа, у којима је брижљиво сачуван вековима. Који су срушили споменик краља Петра мајци Макрени. Зато смо постали овакви. Крчмимо дедовину и јефтиније продајемо образ него што смо крпили дупе... Зато што у нама Бога нема.