Explore captivating content and diverse perspectives on our Discover page. Uncover fresh ideas and engage in meaningful conversations
'Гледам воћњак, гледам њиве, виноград, стоку а здравље ме служи, да не чује зло. И фала је богу, бољира, како која година - ја све чвршћи. И не помишљам да ме чека оно чему се не надам. Ослањам се на људе и они на ме', какав је у нас обичај, увек има кућа и људи на које се може ослонити. Ал' опет, да се не лажемо, динар је к'о точак. Сећам се к'о да је јуче било, ал' ти не могу рећи баш које године би. О Великој Госпојини натоварим кола жита, потерам у чаршију и продам. Узмем паре - па ме срамота. Да л' је могуће да је жито ове цене? Гледам паре. Сав мој годишњи рад не вреди колико једна плата функционерска, а овако, ја ти као неки домаћин дођем."