Ildefonso Falcones - Slikar duša
Povici više stotina žena i dece razlegali su se po uličicama starog gradskog jezgra.„Štrajk!“ „Zatvarajte vrata!“ „Zaustavite mašine!“ „Spustite roletne!“ Odred žena zadužen da sprečava štrajkbrehere da rade – a mnoge od njih su u naručju nosile mališane ili su se trudile da ih drže za ruku uprkos njihovim nastojanjima da pobegnu kako bi se pridružili nešto starijoj deci, oslobođenoj stega – stupao je ulicama starog grada pozivajući radnike i dućandžije čije su radionice, fabrike i radnje još bile otvorene da smesta obustave rad. Motke i šipke podignute uvis većini su delovale ubedljivo, mada polomljena stakla na izlozima i poneka tuča nisu bili ništa neobično.
– Pa to su žene! – razdera se neki starac s balkona na prvom spratu, tačno iznad glave jednog rasrđenog vlasnika dućana koji se sukobio s dvema štrajkačicama.
– Anselmo, ja… – Dućandžija diže pogled.
Njegovo izvinjenje su ućutkali zvižduci i pogrde mnogih koji su posmatrali taj prizor s ostalih balkona na tim starim, zbijenim kućama, gde su stanovali radnici i sirotinja, s ispucalim pročeljima, zidovima sa sljuštenim krečom i vlažnim mrljama.
Čovek stisnu usne, odmahnu glavom i navuče rezu dok je nekoliko musavih derana u prnjama klicalo od radosti i podsmevalo mu se. Neki posmatrači su se bez zazora smeškali pošalicama grupe prerano stasalih štrajkača; dućandžija nije bio omiljen u toj četvrti. Izrađivao je i prodavao sandale od konoplje.
Nije davao na veresiju.
Nije se osmehivao, a ni nazivao dobar dan ljudima.
Dečurlija se uporno rugala sve dok ih policajci koji su pratili odred progoniteljki štrajkbrehera nisu umalo stigli.
Milka Kovacevic
Delete Comment
Are you sure that you want to delete this comment ?