Ће се гледамо и ћерамо...

Земљо јада, земљо света,
свемогућем слава, што те пропаст није могла стићи!
Земљо моја на крст разапета
глас слободе из гроба ће те дићи.
Устани, земљо србска намучена,
из тешког сна се пробуди,
свим боловима искрвављена,
крени у бој! Чим зора заруди...

– Тирани, ми смо малени према вама у мучењу и понижавању људи; у томе сте ви велика сила.
– Ми смо малени према вама у лукавству и перфидности и фарисејству; у томе сте ви велика сила.
– Ми смо малени према вама у себичности и похлепи на туђу имовину; у томе сте ви велика сила.
– Но, има једна област у којој сте ви мања сила од нас: то је област херојства.
Херојства у борби за слободу.
Херојства у самопожртвовању.
Херојства у признању и поштовању човечанских права свакога човека.

Film KUM je remek delo kinematografije svih vremena...
Ocaravajuca...nezaboravna muzika...Govori tise...

Kada je 1995. godine, u divljini, u Nacionalnom parku Jeloustoun, pušteno 14 vukova, naučnici nisu ni pomišljali da će to promeniti celokupni ekosistem parka.

70 godina u parku nije bilo vukova, a za sve to vreme tamo su vladali jeleni, koji su tokom godina nekontrolisanog uzgoja naneli ozbiljnu štetu biljnom svetu.

Četrnaest vukova, naravno, nisu mogli da pojedu sve jelene, ali primorali su ih da izaberu mesta za pašnjake pažljivije i da izbegnu neke delove parka u kojima su vukovi stalno patrolirali.

Na tim mestima vegetacija je počela da oživljava. Za šest godina broj stabala porastao je za čak pet puta. Pojavili su se dabrovi kojima su bila potrebna drveća da bi izgradili brane.

Izgradnjom brana povećao se i broj vodenih pacova, pataka i ribe. Vukovi su smanjili populaciju šakala, što je dovelo do povećanja broja zečeva i miševa, a oni su zauzvrat privukli jastrebove, jazavce i lisice u park.

Medvedi su dolazili u park, jer su mogli da oteraju vukove od svog plena ili pojedu njihove ostatke.

Ono što je začuđujuće, vukovi su promenili tok reka. Njihovi kanali su se ispravili i stabilizovali, obalna erozija se smanjila.

To se dogodilo zato što je uticaj vukova na jelene doveo do eksplozivnog rasta drveća i trave na obalama reka, što je dovelo do njihovog jačanja. Geografija samog parka se promenila, a sve zahvaljujući 14 vukova puštenih pre manje od 25 godina. 🐺❤️🌍

Nataša Jorgaćević poooz

Užas, užas, užas. Srbija plače.

Jedan od najboljih srpskih fudbalera ikada, a kasnije i trener Siniša Mihajlović preminuo je posle teške i duge bolesti u 53. godini života, potvrdila je porodica Mihajović ovu stravičnu vest.

Mihajlović je umro u bolnici u Italiji okružen porodicom. Njegovo zdravstveno stanje naglo se pogoršalo prethodnih dana, više puta je pobeđivao opaku bolest, ali je leukemija "pokazala zube" i zauvek ugasila njegov život.
Rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru, a profesionalnu fudbalsku karijeru počeo je 1988. u Vojvodini. U decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji "levog beka". Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je "libero". Sledi angažman u Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu.
Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije.
Do danas drži rekord u Seriji A sa 28 postignutih golova iz slobodnih udaraca. U Brazilu su mu jednom merili snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat.
U istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu bilo je i drugih legendarnih izvođača slobodnih udaraca, ali Miha se pokazao najkreativnijim.