Ручак са Богом
Мали дечак је хтео да упозна Бога. Знао је да је дугачак пут до места где Бог живи, тако да је узео сендвиче и сок и кренуо је на пут.
Када је прешао неколико улица угледао је старца. Старац је седео у парку и хранио голубове.
Дечак је сео поред њега и отворио своју торбу. Хтео је да попије гутљај сока када угледа старца, учини му се да је гладан, па му понуди сендвич.
Старац је захвално прихватио и насмешио се дечаку. Његов је осмех био тако мио и топао да је дечак пожелео да га опет види па му понуди и гутљај сока
Старац му се поново топло насмеши. Дечак је био одушевљен. Седели су један поред другог цело поподне, јели и смешили се, а нису изговорили ни једну реч.
Пао је мрак. Дечак примети како је уморан и устаде да крене кући, али након пар учињених корака окрену се, притрча старцу и загрли га. Старац му упути највећи, најлепши и најтоплији осмех до тад.
Мало касније, када је дечак отворио врата свога дома, мајка се изненади срећом на његовом лицу. Питала га је: „Шта си то радио данас па си тако срећан?“
Одговорио је:
„Ја сам данас ручао са Богом!“ Пре него што је мајка изустила реч, додао је:“ Знаш шта? Бог има најлепши осмех који сам икада видео!“
У исто време старац, озареног лица, вратио се кући. Његов син је био запрепашћен блаженством којим му је зрачило лице и упита га:
„ Тата, шта ти се то десило данас што те је учинило тако срећним?“
Одговорио је: „Јео сам сендвич у парку, са Богом!“ Пре него што син било шта рече, додао је: „Знаш, Бог је много млађи него што сам очекивао!“
Пречесто потцењујемо значај додира, осмеха, лепих речи, уха које зна да слуша, малених знакова пажње, свега што може да нам промени живот. Неки људи улазе у наш живот са разлогом, неки у одређеном периоду, а неки ће бити са нама до краја. Загрлимо их све !!!
#dnevnadozabeograda
