Сада су нам јединство и окупљање потребнији него икада. ЗАШТО..
Косово и Метохија је узрок нашег постојања. За Србе и Србију нема важнијег државног и националног питања од Косова и Метохије, нити постоји важнији задатак од борбе да КиМ остане Србија.
Само оне државе које су чврсто и неодустајно браниле своју територију и тако браниле своје државно и национално достојанство, али и снагу и веру у себе, биле су поштоване, признате али уједно и економски снажне.
Међународно право стоји чврсто на нашој страни, а Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација потврђује наш територијални интегритет на Косову и Метохији. У УН имамо проверене пријатеље, на првом месту Русију и председника Владимира Путина, као и Кину.
Можемо и морамо да разговарамо са Албанцима на КиМ само у оквирима Устава Републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Јер Косово и Метохија је увек било, јесте и биће Србија.
ЗАТО НЕДАМО!
ЗАТО 11.фебруара у 13 часова. Крушевац. Испред цркве Лазарица да кажемо НЕ ДАМ!

„Борби нашој краја бити неће“, упућује нас на дужност борбе за србско Косово и Метохију, као и борбе за ослобођење и уједињење свих србских земаља, под окриљем истински националне и домаћински уређене будуће србске државе.

Молимо Господа да нам подари снаге да се ухватимо у коштац са свим постојећим и будућим недаћама нашег страдалног рода, и да стрпљиво сачекамо победоносни час ослободилачког похода на свету србску земљу!

Најугроженији су, а заслужују највише. На маргини друштва, и државе Србије, за коју су крварили, гинули, и због које су многи остали инвалиди. И сада када је ред на друштво и на државу да им врати тај дуг, тако да остатак живота проживе на достојанствен начин, друштво их одбацује, држава окреће главу.
Овде је реч о ратним ветеранима, људима који су стали у одбрану свих српских огњишта деведесетих година прошлог века, људима који су својим животима бранили животе сваког од нас.
Скоро сваки је син ратног ветерана, Југословенске Народне Армије, Војске Републике Српске, Српске Војске Крајине... Свако од нас има рођака, брата, ујака, који је бранио српски Космет од шиптарских терориста у униформи Војске Југославије и полиције Р.Србије. Свако од нас има неког стрица, кума, пријатеља од кога је слушао доживљаје са ратишта, који су за нас приче којима се дивимо, а за њих је била танка линија између живота и смрти.
И данас, када видимо како они живе, како се држава опходи према њима, на који начин их друштво одбацује, не можемо да будемо равнодушни према њиховој судбини, јер су они ти који су изборили наше право на постојање, са пушком у руци.
Како је могуће да издајничка власт која је дошла после 5. Октобра 2000. ратне ветеране политизује на гнусан начин, називајући их „војском Милошевића"? Не, господо! Они су били на фронтовима, у рововима од Косова и Метохије до Републике Српске Крајине не због политичких уверења, припадања некој странци, или себичних интереса. Већ из дубоких људских и родољубивих уверења која су красила сваког искреног српског борца, борца за слободу нашег окованог народа.

Српски медији су заузети програмима који вређају интелигенцију сваког здраворазумног човека, док места за слободу говора ветеранима има веома мало. Ни на једној телевизији у Србији не постоји емисија или бар делови емисија који се баве проблемима ове популације. Ником више нису интересантне ни приче и догађаји у којима су учествовали ратни ветерани, свест нашег народа је на драстично ниском нивоу, а поштовани су само онда када требају.
Од Српске Православне Цркве ова популација није добила никакву помоћ, те тако на сваку понуду удружења ратних ветерана за заједничко организовање прикупљања помоћи овој популацији СПЦ је имала негативан одговор.
У скупштини Републике Србије већина министара нити су учествовали у ратовима нити су били официри, те им и није стало да се потруде да положај ове популације поправе, општепознато је да су таквим људима битни само лични интереси и инререси сопствених партија и странака.
Данас се ратни ветерани третирају као „највећа сметња у Србији“ те је помоћ њима само бацање пара из државног буџета и беспотребно трошење средстава док неке друге популације (попут ЛГБТ) добијају " и капом и шаком".
И зато дигнимо свој глас у заштиту интереса ратних ветерана, и не тражимо никакву милостињу за њих, већ само право на достојанствен живот наших очева, браће, колега, комшија, сународника, и крвне сабраће који су се борили за нашу и вашу слободу!

Удружење "Ратни ветерани Параћина" , у недељу, 4. децембра, организовало је изложбу "Да се не заборави" у згради Регионалног иновационог старт ап центра . Одмах затим и промоција књиге "Небеске хероине света", ауторке професорке Радмиле Тонковић. И на крају пројекцију руског ратног филма "Небо" у биоскопу Старт ап центра. Пре свих ових дешавања био је обилазак спортског аеродрома и Споменика пилоту Животи Ђурићу у Давидовцу, а потом и обилазак Споменика палим борцима у ратовима од 1990. до 1999. године у Параћину.
Том приликом Свесрпски савез ветерана „Бојево БРАТСТВО“ Србије је пре пројекције филма је на свечан начин уручио „Косметску звезду“ првог реда Удружењу Ратних ветерана Параћин за учешће у одбрани свете Српске земље Косова и Метохије од албанских терориста и НАТО зликоваца 98 и 99. године као и потписан Уговор о Сарадњи између Удружења.
„Нек се браћа сабирају,
Међу собом окупљају.
Поручујем својој браћи:

Човек као личност свакога дана одлучује по стотину пута; често није ни свестан да бира, некад је његово опредељење, та највећа тајна људског живота често сведена на навику, немарност. А човек свакога дана бира хоће ли бити лењ или вредан, поштен или лопов, хоће ли помоћи некоме или ће гледати само своја посла, хоће ли размишљати о својим поступцима или ће изабрати лакши пут тражећи кривицу у ближњему…
Косовски Завет
Некада давно, на пољу Косову, Смрт је родила Живот, Земља је дотакла Небо, Стварност је постала Мит. Од тада до данас, већ вековима, тај Мит надахњује и обликује нашу стварност, нашу националну судбину, наше постојање.
И зато они који су Србију ошинули глобалистичким бичем нису само нашу земљу и наш народ напали уранијумским и касетним бомбама. Моћним медијиским, психолошким и политичким оружјима напали су читав вредносни систем који је нашем бивствовању давао смисао. Напали су нашу веру и традицију, нашу историју и културу, наша морална и духовна достигнућа.
Напали су нас својом мржњом и нашом издајом.
И тај напад још увек траје. Глобалистички ловци на душе, стручно и систематски, обесмишљавају нашу Прошлост како би освојили нашу Будућност. Након што су нам отели територију, узимају нам и Историју, убијајудостојанство и газе религију…
Може ли се замислити трагачнија судбина једног народа?!
А више од свега што духовно имамо нападнут је косовски Мит.
„Мили боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству?… земаљско је замалено царство, а небеско у век и довека“
Наши људи, Срби, и дан-данас страдају на Косову и Метохији. Мало се о томе прича, мало се прича о њиховим људским мукама.
Зато, шта год да се деси, негујмо га и понављајмо у нашим плодотворним сусретима: Данас овде, сутра у Призрену! И нека сваки наш поступак у даљем животу буде омеђен и преиспитиван Косовским заветом, непрестано, из дана у дан. Једино тако нећемо правити грешке које су правили наши очеви, једино тако оставићемо нешто нашим потомцима. Како радили, тако нам Бог помогао!
Косовски завет уско је повезан и са Лазаревом клетвом. У том значењу представља обавезу свих Срба и сваког Србина да брани Косово и Метохију као србску колевку.
Зато косовска жртва није узалудна. Зато је косовска идеја делатна и победничка, а не губитничка.
И зато, ми још нисмо изрекли своју последњу реч у историји. Преживели смо многе окупације и глобализације. Преживећемо и ову.

ПС. И зато покрећемо пројекат да заједнички кренемо према народу и онима који верују да нам одрицање од Космета не може донети боље сутра.
Колико год да имате година и где год да живите насликајте, напишите, фотографишите или снимите нешто о српском Косову и Метохији. О прошлости, садашњости или будућности. О ропству и слободи. О земљи и Небу. О нама и њима.

Бојево БРАТСТВО Крушевац