Razmišljam o Siniši Mihajloviću, mom dečačkom idolu
Nedavno sam prvi put bio u njegovom rodnom mestu, Borovu, u Vukovaru
Dobio otkaz u klubu
Bori se sa leukemijom i vesti nisu najbolje
A ujedno razmišljam o njegovoj supruzi
Arijani
Koja ga ne ostavlja kada mu je najteže
Imaju petoro dece
Prati ga skoro 30 godina
I, razmišljam, to je žena
Prvo sposobna da prepozna pravog muškarca
A ko je pratio fudbal u to vreme, zna koliko je Siniša uvek bio pravi
Najjača volja, a i udarac, našeg, a možda i svetskog fudbala
Stav, čvrstina, karakter
Nije mu to uvek dobro donelo, ali uglavnom jeste
Danas igra najvažniju utakmicu
A mene fascinira njegova supruga
Koja je sve vreme uz njega
Njihovu decu
I sve ono što su stvarali
Primer šta može snaga porodice
Zajedništva
Volje
Vere
Da i kada nije sve do tebe
Daješ sve od sebe
Za ono što si čitavog života stvarao
Siniša, kako god da prođe u ovoj borbi
Ostaće večiti pobednik
Hvala mu na inspiraciji
Najveći je ❤️
#sinisamihajlovic

Stefan Simic

Има једно село. Негде, ту, на крају јесени. Сви сокаци у том селу су криви, као гудало. А баш на крају најкривљег сокака, као печурка кајмакчара на пропланку стоји кућерак. Пола од брвана, пола од земље, креча и плеве. Покривен ћерамидом у три реда. Врата дрвена, офарбана у плаво, са два окна. Брава она велика, правоугаона, од зарђалог гвожђа.
Што сам старији, рука ми све чешће за њу хвата.

E to je radno mesto!😉😄