ШТА ТИ ЗНАЧИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?
Вероватно сте се до сада сусрели са таквим питањем у друштву. Вероватно сте чули и коментар „то је готово, то је прошлост, заборави већ једном на то“. Ми који смо бранили Косово и један део себе оставили тамо доле између Лаба и Ситнице, између Паштрика и Шар планине, између Подујева и Ђаковице и даље га се сећамо и носимо у себи. И понекад је заиста тешко то објаснити другима. Посебно млађим генерацијама, а богами и нашим. Гледају у тебе док са поносом причаш о догађајима који су сада остали иза свих нас, а они врте главом и као да ти поручују „смараш више о том“. И заиста како им објаснити шта ти значи Косово…
Да, Косово је наша младост, ми другу немамо! Болела нас је, била је тешка, изгубили смо доле другаре, изгубили смо здравље, живце, изгубили смо све. Били смо мокри, гладни, промрзли, испечени од сунца, жељни породице, супруге, деце, родитеља. Жељни сна, одмора, љубави. Били смо уморни, прљави,крвави,знојави. Жуљевитим рукама, делили смо последњи залогај бајатог хлеба, последњу конзерву, цигарету, последњу шољу кафе… Али били смо поносни! Поносни што смо били доле, на Косову, што смо имали ту превилегију да бранимо свету нашу земљу, наше Косово. Што нам је судбина доделила да будемо на оном истом месту где је некада српску земљу бранио Лазар, Милош, Душан. И били смо спремни да ту цену платимо оним највреднијим главом. И платили су је неки нови Обилићи нашег времена, неки нови Лазари, Милоши и Душани. То је та наша младост, то је оно што је само наше и што ће вечно живети са нама и у нама. Другу младост немамо и нећемо је имати, а за ову што смо проживели, никада се са никим не би мењали! Она ће вечито живети у нама и бити део нас. Па ко разуме, разумеће.

ШТА ТИ ЗНАЧИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?
Вероватно сте се до сада сусрели са таквим питањем у друштву. Вероватно сте чули и коментар „то је готово, то је прошлост, заборави већ једном на то“. Ми који смо бранили Косово и један део себе оставили тамо доле између Лаба и Ситнице, између Паштрика и Шар планине, између Подујева и Ђаковице и даље га се сећамо и носимо у себи. И понекад је заиста тешко то објаснити другима. Посебно млађим генерацијама, а богами и нашим. Гледају у тебе док са поносом причаш о догађајима који су сада остали иза свих нас, а они врте главом и као да ти поручују „смараш више о том“. И заиста како им објаснити шта ти значи Косово…
Да, Косово је наша младост, ми другу немамо! Болела нас је, била је тешка, изгубили смо доле другаре, изгубили смо здравље, живце, изгубили смо све. Били смо мокри, гладни, промрзли, испечени од сунца, жељни породице, супруге, деце, родитеља. Жељни сна, одмора, љубави. Били смо уморни, прљави,крвави,знојави. Жуљевитим рукама, делили смо последњи залогај бајатог хлеба, последњу конзерву, цигарету, последњу шољу кафе… Али били смо поносни! Поносни што смо били доле, на Косову, што смо имали ту превилегију да бранимо свету нашу земљу, наше Косово. Што нам је судбина доделила да будемо на оном истом месту где је некада српску земљу бранио Лазар, Милош, Душан. И били смо спремни да ту цену платимо оним највреднијим главом. И платили су је неки нови Обилићи нашег времена, неки нови Лазари, Милоши и Душани. То је та наша младост, то је оно што је само наше и што ће вечно живети са нама и у нама. Другу младост немамо и нећемо је имати, а за ову што смо проживели, никада се са никим не би мењали! Она ће вечито живети у нама и бити део нас. Па ко разуме, разумеће.

ШТА ТИ ЗНАЧИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?
Вероватно сте се до сада сусрели са таквим питањем у друштву. Вероватно сте чули и коментар „то је готово, то је прошлост, заборави већ једном на то“. Ми који смо бранили Косово и један део себе оставили тамо доле између Лаба и Ситнице, између Паштрика и Шар планине, између Подујева и Ђаковице и даље га се сећамо и носимо у себи. И понекад је заиста тешко то објаснити другима. Посебно млађим генерацијама, а богами и нашим. Гледају у тебе док са поносом причаш о догађајима који су сада остали иза свих нас, а они врте главом и као да ти поручују „смараш више о том“. И заиста како им објаснити шта ти значи Косово…
Да, Косово је наша младост, ми другу немамо! Болела нас је, била је тешка, изгубили смо доле другаре, изгубили смо здравље, живце, изгубили смо све. Били смо мокри, гладни, промрзли, испечени од сунца, жељни породице, супруге, деце, родитеља. Жељни сна, одмора, љубави. Били смо уморни, прљави,крвави,знојави. Жуљевитим рукама, делили смо последњи залогај бајатог хлеба, последњу конзерву, цигарету, последњу шољу кафе… Али били смо поносни! Поносни што смо били доле, на Косову, што смо имали ту превилегију да бранимо свету нашу земљу, наше Косово. Што нам је судбина доделила да будемо на оном истом месту где је некада српску земљу бранио Лазар, Милош, Душан. И били смо спремни да ту цену платимо оним највреднијим главом. И платили су је неки нови Обилићи нашег времена, неки нови Лазари, Милоши и Душани. То је та наша младост, то је оно што је само наше и што ће вечно живети са нама и у нама. Другу младост немамо и нећемо је имати, а за ову што смо проживели, никада се са никим не би мењали! Она ће вечито живети у нама и бити део нас. Па ко разуме, разумеће.

ШТА ТИ ЗНАЧИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?
Вероватно сте се до сада сусрели са таквим питањем у друштву. Вероватно сте чули и коментар „то је готово, то је прошлост, заборави већ једном на то“. Ми који смо бранили Косово и један део себе оставили тамо доле између Лаба и Ситнице, између Паштрика и Шар планине, између Подујева и Ђаковице и даље га се сећамо и носимо у себи. И понекад је заиста тешко то објаснити другима. Посебно млађим генерацијама, а богами и нашим. Гледају у тебе док са поносом причаш о догађајима који су сада остали иза свих нас, а они врте главом и као да ти поручују „смараш више о том“. И заиста како им објаснити шта ти значи Косово…
Да, Косово је наша младост, ми другу немамо! Болела нас је, била је тешка, изгубили смо доле другаре, изгубили смо здравље, живце, изгубили смо све. Били смо мокри, гладни, промрзли, испечени од сунца, жељни породице, супруге, деце, родитеља. Жељни сна, одмора, љубави. Били смо уморни, прљави,крвави,знојави. Жуљевитим рукама, делили смо последњи залогај бајатог хлеба, последњу конзерву, цигарету, последњу шољу кафе… Али били смо поносни! Поносни што смо били доле, на Косову, што смо имали ту превилегију да бранимо свету нашу земљу, наше Косово. Што нам је судбина доделила да будемо на оном истом месту где је некада српску земљу бранио Лазар, Милош, Душан. И били смо спремни да ту цену платимо оним највреднијим главом. И платили су је неки нови Обилићи нашег времена, неки нови Лазари, Милоши и Душани. То је та наша младост, то је оно што је само наше и што ће вечно живети са нама и у нама. Другу младост немамо и нећемо је имати, а за ову што смо проживели, никада се са никим не би мењали! Она ће вечито живети у нама и бити део нас. Па ко разуме, разумеће.

NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE
Besplatna Registracija !!!
- Kaži ono što misliš i ne dozvoli da te neko cenzuriše i ograničava u onome što misliš i govoriš
- Ne dozvoli da te neko koristi za svoje ogromne zarade od plaćenih reklama
- Ne gubi svoje dragoceno vreme tamo gde nemaš nikakve koristi
- Iskoristi svoje dragoceno vreme na internetu da bi zaradio .
Registrujte se BEZPLATNO da biste učestvovali zajedno sa nama:
https://digitalgoldeconomy.net..../sign-up.php?referra

kratak video pogledajte ..