Jer stenasmejali ovaj dan ako niste to je uzalud propusten dan .

Da nazolost

Аутор
Stefan Simic
Čuvaj svoju dušu, dušo
Svi misle da je poznaju bolje nego ti
Pričaju ti kakva je
Šta joj treba
Svi znaju bolje o tebi, od tebe
Čuvaj svoju dušu, dušo
Onaj unutrašnji glas spokoja
Kada ti kažu da moraš a ne moraš
Kada ti nude zatvor umesto slobode
Za tvoje dobro
I svi sve rade za tvoje dobro
A tebi sve gore...
Čuvaj svoju dušu, dušo
Samo ti znaš kako ti je
Šta je sve prošla i morala da prođe
Biće šta bude
Samo se ne predaj
I ostavi onaj deo sebe, za sebe
Čuvaj svoju dušu, dušo
Ko god da ti sve stoji nad glavom
Samo ti sebe iznova stvaraš
Oni misle da znaju
I znaju
Ali samo ono što oni vide
A samo ti znaš jer osećaš...
Čuvaj svoju dušu, dušo
Mnogo šta mora da se prođe
Ali gde god da se ide
Ono svoje ne sme da se zaboravi
Zapostavi
I ostavi po strani
Šta god da te čeka
Ti znaš da će sve to da prođe
I da dolaze bolji dani
Kada će lakše da se diše, živi, voli
I koliko god da misliš da si sama
Nisi
Ima onih koji te vole
Kojima si najvažnija
I koji brinu o tebi
I kada to ne znaš
Ali molim te pre svega brini ti o sebi
I biće sve dobro
Ono pravo tek dolazi
Znam
Uvek dođe
A znam da znaš i ti
Čuvaj svoju dušu, dušo
Posebno ovih dana, posebno ovih noći
Kada je sve ugroženo
Duša ponajviše

Nesto mi pade na pamet drustvo pa da vas pitam ?
Jer Svi vi znate da govorite ?
Zasto u slobodi svi cute imam utisak kao da zelite da kazete
,, Ljkuj i cuti ,, da li je tako ?
Ja sam neko ko voli da se sali da se nasmeje i pritom upozna svoje priijatelje zar ne mislite tako ?
Ajmo ljudi dajte malo ovoj SLOBODI na VREDNOSTI!

Nekako sam istrenirao sebe
Da čim počnem da se bavim glupostima
Aktivira se alarm u meni i kaže mi – ne gubi vreme, život prolazi
Nećeš valjda da ti prođe u tome.
Živi kao da ti je poslednji dan, ili godina -
Dosta mi je to pomoglo da se sredim
Da ranije završavam besmislene razgovore
Da ne idem tamo gde ne želim da budem
Da ne obećavam nešto što ne mogu da ispunim
Ništa me nije proganjalo kao gubitak vremena
I stalno sam imao osećaj da trčim za samom sobom
Za onim što stvarno želim
Otkako sam svoj na svome
Prestao sam da jurim, a opet mnogo više stižem tamo gde treba i sa kim treba
Još uvek nisam naučio sve lekcije
Prevarim se u proceni
Zato što tražim dobro i tamo gde ga nema
Ali svako sebe postavi na svoje mesto
Skoro sve može da se vrati, osim izgubljenog vremena
Zato ga čuvam
Kao retku dragocenost
Nekad jedino za čim žalim je što ne stižem
Više da se posvetim ljudima kojima sam potreban
Valjda zato pišem
Da znaju da nisu sami
I da prolazimo isto
Objedinjeno u jednom
Na putu života, na kome smo zajedno
STEFAN SIMIC

Аутор
Stefan Simic
KADA MUŠKARAC VOLI ŽENU
Ljubav za muškarca, ona prava, pod uslovom da se ikada desi
Kada zna da za njega ne postoji ni jedna druga žena.
Kada sve sreće sveta meri njenom srećom
Kada je okružen stotinama drugih,
A ne želi ni jednu za sebe.
Kada se budi i uspavljuje sa njenim likom.
Kada daje a ne pita za cenu.
Kada je sve njeno bitno i zanimljivo.
Kada je svaki trenutak sa njom svečanost.
Kada pamti svaki njihov zajednički detalj.
Kada unapred smišlja njihove naredne dane.
Kada ne vidi budućnost bez nje.
Kada mu nije važno gde je nego da je sa njom.
Kada mu nije važno šta radi nego da je sa njom.
Kada mu nije važno šta drugi misle,
Nego da su njene misli uz njega.
Kada svoj pravi život počinje da meri
Od trenutka kada je sreo i zavoleo.
Kada sve one što ga traže ne želi ni da vidi.
Kada svoju ljubav želi da ogradi od svega.
Kada nju, onu koju voli, želi da sačuva od svega.
Da je oslobodi svake patnje, svakog bola, suze.
Kada o prevarama ni ne razmišlja.
A i šta će mu to uopšte – pita se
Čak ni ne shvata njihovu svrhu..
Kada ima potpuno razumevanje za sve.
Kada smišlja i zamišlja njihovu decu.
Kada zna da ni sa jednom drugom ne bi da ima decu.
Kada zna da nema stvari koju ne bi učinio zbog nje.
Kada je svestan njenih slabosti ali ih prihvata.
Kada je svestan njenih grešaka ali ih popravlja.
Kada je svestan da nije sve idealno, niti je ikada bilo.
Ali svojom ljubavlju približava sve idealu.
Kada želi da je vodi svuda i njenim očima gleda svet.
Da njenim ušima sluša muziku.
Da njenim stavovima čita knjige.
Da njenim pogledom gleda filmove.
Da njenom lepotom i posebnošću oboji sve oko sebe.
Kada se raduje svemu njenom, svemu što ima veze sa njom.
Kada su mu zanimljive njene ruke, onaj predeo iza vrata
Stopala, stomak, kosa, usne.
Kada sve njeno gleda hiljaditi put
A oduševljava se kao da je prvi.
Kada ne meri vreme i ne gleda na sat
Kada je ona sve što mu treba.
Kada zna da je njihova ljubav baš to.
Kada zna da je ona baš to.
Kada zna da je njihov razgovor, zagrljaj i dodir baš to.
Kada zna da je on sa njom baš to...
Onakav kakav je oduvek hteo da bude.
Kada se njegov svet spoji sa njenim svetom i postane jedno.
Kada je iskren do kraja i kada nema šta da krije.
Kao i ona.
Kada zna da je to to,
I da nema muškarca koji bi joj pružio više.
To je ljubav koja se retko kome i retko kada dešava.
A i kada se desi ne potraje dugo.
Zato je treba negovati i čuvati
Zato što to neće niko osim vas dvoje
To je ljubav, to je ona, to si ti.
I gotovo.
Bolje od ovoga, i više od ovoga ne može.
Nema dalje,
Možda, jedino, negde, u nekom drugom nematerijalnom svetu.

Kako ste mi veceras ?

Ništa ženu ne može da podigne kao ljubav
Kada sva zatreperi
Kada joj niko ne može ništa
Tada je svaki razgovor sa njom sudbinski
Svaki susret
Sve
Voljena žena je ponovo rođena
Ponešena u svakom smislu
Voljnom, seksualnom, životnom
U njoj se rađaju novi svetovi
I može sve ono što se činilo nemogućim
Sve dobija novi sjaj, snagu, lepotu
A sve one praznine čine se dalekim
Odjednom je sve drugačije
A sve njeno biva otkriveno, podržano
To ljubav može
Da razbije zid ničega, kada se ne očekuje ništa
I da oživi sve ono odavno uspavano
Što nosi i zanosi gde god da se pođe
Kada joj je taj neko dovoljan
Kada bi da ga čuva, brine o njemu
Kada se svi svetovi sjedine u jednom
Njihovom
I sve one teške stvari učine lakim
Kada imaš za koga
Svoj motiv, razlog, smisao
Kada gledanje filma nije obično gledanje filma
Nego zajednički doživljaj
Kada tuširanje nije tek dodir sa vodom
Nego spoj dva bića
Kada priprema hrane, nije samo dnevna rutina
Nego ritual
I svaki trenutak praznik
I svaka šetnja, gde god da je, na najlepšem mestu
Zato što je to najlepše u vama
I traje, traje, traje
I što jedno u drugom više pronađu
Više će trajati

STEFAN SIMIC