Постоје они који кад изговориш ових осам речи:
– Ја нисам за улазак Србије у Европску унију
одмах заузимају неки гард, гледају те чудно, повезују те са неким лошим стварима. Одмах те гледају као „ретроградног“, оптуже за национализам, као да је нешто лоше бити националиста, а неретко ти залепе и етикете шовинисте и фашисте. Њима је, ваљда, то све исто. И, по аутоматизму, ти такав, против уласка у ЕУ одмах не мислиш добро својој земљи.
Зашто? Зато што неке ствари не треба да заборавимо.
Кад помислимо на Европу сетимо се да су пре почетка Првог светског рата Французи продали Србији своје топове, али без муниције. Она је дошла накнадно, и то неодговарајућа. Ишла је на дораду у Крагујевац, изгубило се много времена у одбрани земље и Срби су то плаћали животим.
Кад помислимо на Европу сетимо се 1915. Сетимо се да су српска војска и део цивила, у катастрофално тешком стању, после преласка пакла албанских планина месецима чекали да им помогну савезници, пре свих Француска и Енглеска. Дневно је на мочварном тлу Албаније умирало у просеку 300 Срба. Французи и Британци нису хтели да пошаљу лађе и евакуишу Србе којима је, на све муке, претило приближавање непријатељске војске. Историјски ултиматум руског цара Николаја Другог Романова Француској и Енглеској резултирао је тиме да Французи пошаљу своје лађе. У међувремену на албанској обали умрло је више од 40.000 Срба.
Кад помислимо на Европу сетимо се да је после рата Влада Француске испоставила Влади Србије рачун за сву војну и другу помоћ у Првом светском рату. До последње чарапе. Као да су били непријатељи, а не савезници. Србија је подигла кредит да би платила „дуг“ Француској.
Кад помислимо на Европу сетимо се на 6. април 1941. и бомбардовање Београда од стране нацистичке Немачке. Помислимо тада и на Ниш, Краљево и све друге градове на које су падале бомбе Трећег Рајха.
Кад помислимо на Европу сетимо се ,,Мере покајања“, које је после октобра 1941. немачки окупатор увео само у Србији, да се за сваког убијеног немачког војника погуби 100 цивила, а њих 50 за сваког рањеног.
Кад помислимо на Европу сетимо се 1944. и тога да су савезници те године бомбардовали све веће српске градове. Само на југу Србије више људи побила енглеска авијација, него Немци. Чак и онда када су знали да су се Немци повукли из тих градова немилице су бомбардовали. „Бити непријатељ Енглеза опасно је, али бити њихов савезник – кобно је“
Кад помислимо на Европу сетимо се колико су се ’90-тих година, упињали да нас у сваком смислу оцрне и сатанизују.. Одједном су они који су увек били на погрешној страни рехабилитовани у исправне, а Србима је додељена улога главног негативца.
Кад помислимо на Европу сетимо се Олује и Бљеска, сетимо се бомбардовања Републике Српске. Сетимо се свих злочина који су спроведени над српским народом уз њихову сагласност или уз спонтано окретање главе у другом правцу.
Кад помислимо на Европу сетимо се „милосрдних часова демократије“ и три месеца бомбардовања како би нас научили да не смемо да мислимо својом главом и да не смемо да бранимо своје. Сетимо се касетних бомби, колатералних штета, осиромашеног уранијума. Сетимо се тога да су нам затровали тло, ваздух и воду. Сетимп се тога да је проценат оболелих од карцинома скочио вишеструко, а прави налет треба тек очекивати.
Кад помислимо на Европу сетимо се ултиматума Мартија Ахтисарија постављеног Србима по коме ће, уколико не прихвати Кумановски споразум, Београд бити раван као сто. Исти тај Ахтисари је 2008. добио Нобелову награду за мир коју додељује иста та Европа.
Кад помислимо на Европу сетимо се Хашког трибунала и његових пресуда по којима су за СВЕ криви Срби. Друге жртве су у рангу светаца, српске жртве нико и не броји.
Кад помислимо на Европу помислимо на свакодневна понижења којима смо изложени и као народ и као држава. На пацке које примамо по реду вожње и кад смо заслужили и кад нисмо. На свакодневно измишљање нових услова, захтева због којих се осећамо као пасторче, као 13 прасе које нико не жели.
Историја је учитељица живота, понавља се онима који нису научили ништа. Кад погледамо однос Европе према Србији кроз историју, да ли је потребно да изнова учимо исту лекције?
ПС. Ја кажем исто – ЕУ, Нека фала…далеко вам ‘лепа’ кућа

Serum za lice obogaćen je prestižnim aktivnim materijama koje čine pravi eliksir mladosti za Vašu kožu.Visokokvalitetan preparat za intenzivnu negu kože lice i vrata,prvenstveno protiv bora i naborane kože.Sadrži antioksidanse i UV filtere koji štite kožu od negativnih spoljnih uticaja.
U sebi sadrži skvalen,kolagen,vitamin A,vitamin E,ulje pšeničnih klica,ulje žutog noćurka,ulje semenki grožđa,UVA + UVB filter. Cena :1841 din

КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД. Врхунац цинизма и српског понижења
Овај што седи на поду до Холбрука са шиптарским терористима из ткз .ОВК уочи агресије НАТО пакта на СРЈ, нови је амерички амбасадор у Србији. Да је Србија суверена, Кристофер Хил, као осведочени непријатељ и persona non grata, не би смео да добије пристанак (агреман) земље домаћина.
Руке су им крваве до лаката и на терену и у судским казаматима.
Докле ће више англо-атлантски слободни зидари у пакту са старим-новим 3.Рајхом да зидају свој нови Вавилонски храм са српским костима, докле?