„ОДНИ ЦВЕТА – ИСТА ВЕРА“
Постоје два народа на овој планети која су вековима раздвојени територијом, али миленијумима спојени историјом. Има два народа која су два само по имену али су културом, вером, крвљу, пореклом непогрешиво један. Постоје два народа која упорно покушавају да разним подвалама, смицалицама, лажима и свим другим познатим западним методама раздвоје, али њихова веза је нераскидива. Колико год да су Срби и Руси удаљени, колико год да нам историја и непријатељ не дозвољава да се и територијално приближимо, не постоје два народа на овој планети која су тако блиска. Два народа која су увек ту када је најтеже.
Увек смо некако кроз историју у исто време имали и исте непријатеље. Није ли то одувек био знак да нас сем тих истих непријатеља повезује нешто много јаче и веће? Наравно, увек су постојали они душебрижници који су тврдили супротно, они који се упорно свугде и свим силама труде да докажу оно немогуће – да није тако. Остајали су такви увек разочарани јер доказивање неистина је узалудан посао. Сви покушаји да промене и прекроје истину осуђени су на пропаст, јер срце и душа православне браће увек осећа ону једину праву истину. Онда када је најтеже и најпотребније, браћа су ту.
Браћа то не би била да не осећају и не понашају се као једно. Не би они били ни православни хришћани да им срце и душа не куцају исто.
Када год у ту непобедивост посумњамо, када посумњамо у јединство два братска народа треба да одемо до парохијског Храма Светог Јована на Централном гробљу. Ту у Београду, гледајући у овај Божански иконостас настао у најнељудскијим условима логора оних који су данас највећи заговорници ЕУ, вратићемо сигурно поново веру у срце. Нису случајно други логораши и Немци занемели пред поруком коју им је пркосно говорио гледајући их са северних двери Архангел Михаило. Љубав једног Козака рођењем и његове српске браће, њихова несаломива вера и дух изнедрили су иконостас и арханђела са истуреним штитом и ватреним мачем спремним да узврати ударац.
Тај пркосни осећај, осећај снаге да нисмо сами и да је вера и правда са нама српски и руски народ никад неће напустити. Време иза нас је доказ да то није нека прича већ вековна истина. Истина која нас прати када се ми ње сами не одрекнемо. Зна то народ, зато и поред свог труда запада и њихових поданика православну душу не успевају да заразе и инфицирају својим вирусом зла.
Зато се у Србији види натпис „ОДНИ ЦВЕТА – ИСТА ВЕРА“, зато у Русији доминира „Крим-Русија, Украјина-Русија, Аљаска-Русија, све-Русија!!! Сем Косова, Косово-Србија“.

ИСТОК или ЗАПАД?!
Брак, родитељство и породица су место где се негује љубав, место моралне и духовне вредности. Брак је заједница од које зависи ментално здравље свих њених чланова.То је окриље сигурности и топлине коју можете осетити само у оквиру срећне и сложне породице. Доношење заједничких одлука и поштовање традиционалних односа главне су карактеристике брака.
Управо ти традицинални односи жене према мушкарцу и обрнуто, односи према породици и пријатељима права су одлика србског поднебља.
Одрастајући уз своје чланове породице, учите прве лекције о међуљудским односима, са својим најближима осећате сигурност, знате да увек имате на кога да рачунате, са ким да поделите своје проблеме. Али, поред свега тога, имати породицу значи и научити да поштујете друге и имати одговорност према другима